Navikli smo na scene iz američkih filmova u kojima šef glasno saopšti zaposlenom OTPUŠTEN SI, a već u sledećoj sceni taj isti zaposleni polako pakuje lične stvari u kutiju i napušta posao.

Međutim, da li bi takav otkaz ugovora o radu u Srbiji bio zakonit?

Odgovor je da ne bi!

Otkazni postupak je složena i strogo uređena procedura u kojoj i najmanji propust potencijalno može dovesti do raznih posledica kao što su poništaj rešenja o otkazu, prekršajne prijave,  obaveze naknade štete itd.

Ugovor o radu mogu otkazati zaposleni ili poslodavac, a ugovor o radu može biti otkazan i nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca, ali je bitno reći da se ugovor o radu može otkazati samo u slučajevima predviđenim zakonom i po sprovedenoj zakonskoj proceduri.

Postavlja se pitanje šta ukoliko poslodavac zaposlenom faktički zabrani  da ostvari pristup svom radnom mestu, a da pritom zaposleni nema nikakav papir- rešenje koje bi eventualno mogao pobijati u sudskom postupku?  U ovom tekstu ćemo prokomentarisati neke hipotetičke situacije.

Članom 185. važećeg Zakona o radu  propisano je da se ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Ali, šta raditi  kada poslodavac zaposlenom jednostavno kaže – od sutra više ne radiš ovde ili od sutra više nemoj dolaziti na posao?

Pre svega treba naglasiti da  u odjavi zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja, kao osnov prestanka osiguranja, nije moguće navesti  – usmeni otkaz ugovora o radu ili nešto slično, te je potrebno znati da je usmeni otkaz kolokvijalni izraz koji ni termonološki nije prepoznat u zakonu. Takođe, tzv. usmeni otkaz ugovora o radu ne može biti ni način otkazivanja ugovora o radu, u smislu da i kada postoji zakonit osnov za odjavu zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja, takav prestanak radnog odnosa mora biti potkrepljen odgovrajućim dokumentom (dakle u pisanoj formi), te kada bi, na primer, osnov prestanka radnog odnosa bio povreda radne obaveze, poslodavac bi bio dužan da donese rešenje o otkazu ugovora o radu u pisanom obliku. 

Iz navedenog je jasno da je nemoguće usmeno otkazati ugovor o radu zaposlenom, a da to bude zakonito.

Ovom temom se možemo baviti i iz ugla faktičke zabrane zaposlenom da pristupi radnom mestu, a bez odjave istog sa obaveznog socijalnog osiguranja.

Dakle,  pretpostavimo situaciju u kojoj Vam je faktički uskraćen pristup radnom mestu,  radni odnos Vam još uvek nije prestao, a izvesno je da Vam poslodavac neće isplatiti zaradu za period u kojem ne budete dolazili na posao.

Sada imamo hipotetičku situaciju u kojoj izostajete sa rada- jer vam je zabranjen pristup radnom mestu, te se takvo Vaše izostajanje sa posla od strane poslodavca može predstaviti kao neopravdano tj. izazvano vašom krivicom, te protiv Vas može biti započeta procedura za otkaz ugovora o radu zbog skrivljene povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, dakle zbog neopravdanog izostajanja sa posla. U tom slučaju biste u postupku za poništaj rešenja o otkazu zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline morali da dokazujete da  razlog Vaših izostanaka sa rada  nije neopravdan već leži u tome što Vam je rečeno da više ne dolazite na posao.

Usmeno otkazivanje ugovora o radu ne proizvodi pravno dejstvo, a dokazivanje činjenice da Vam je poslodavac zabranio dolazak na posao može biti veoma problematično, a to naročito iz razloga što Vam tzv. „usmeni otkaz ugovora o radu“ može uputiti i npr. šef smene koji možda formalno nema ovlašćenja da otkazuje ugovor o radu na bilo koji način- dakle ni pisanim putem, te biste teško dokazali da Vam je dolazak na posao  zabranjen po nalogu ovlašćenog lica poslodavca ( npr. direktora). Sve i da Vam je direktor lično saopštio da više ne dolazite na posao to biste teško dokazali u sudskom postupku (što je naravno faktičko pitanje koje zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja).

Za zaposlenog je, naravno, izuzetno nepovoljno da ne odlazi na posao, ne prima platu, a da se pritom za to vreme  stvara mogućnost za otkaz ugovora o radu zaposlenom zbog neopravdanog izostanka sa posla (iako zaposleni odsustvuje sa rada ne zato jer to želi, nego jer mu je pristup radnom mestu faktički onemogućen od strane poslodavca, ili od strane drugog zaposlenog uz prećutno odobrenje poslodavca).

Ova problematična situacija bi se mogla rešiti tako što biste od nadležne inspekcije rada tražili da izvrši kontrolu poslodavca te da utvrdi Vaš radnopravni status. Dakle postupajući inspektor rada bi u postupku kontrole proverio da li je zaposlenom zabranjen pristup radnom mestu.

Malo je verovatno da bi poslodavac u postupku inspekcijske kontrole izjavio da su tačni Vaši navodi da Vam je onemogućeno da dolazite na posao, te u takvim slučajevima poslodavci često omogućavaju zaposlenom da se vrati na rad zbog pretnje ponovne inspekcijske kontrole i mogućnosti podnošenja prekršajne prijave.

Naravno, u postupku inspekcijske kontrole, poslodavac može istaći da Vama nije zabranjeno da dolazite na posao ali da je protiv Vas pokrenuta zakonita procedura za otkaz ugovora o radu ili da Vam je ugovor o radu već otkazan pisanim putem (bez obzira da li bi u konkretnom slučaju otkaz bio zakonit ili ne) u kom slučaju biste, ako ništa drugo, dobili rešenje o otkazu ugovora o radu u pismenom obliku koje biste mogli poništavati u sudskom postupku, a uz to biste umanjili mogućnost poslodavca da u eventualnom sudskom postupku uspešno ističe da ste neopravdano izostajali sa rada.

Naravno, sve probleme u vezi sa radnim odnosima, najbolje je prvo pokušati rešiti mirnim putem, tj. dogovorom između zaposlenog i poslodavca.